Četiri vrste piva trenutno čine asortiman male zanatske pivare Gorštak. Ovaj domaći brend oduševljava pivopije i može se naći u banjalučkim marketima i kafićima. Proizvodnja se odvija u Jakupovcima između Banjaluke i Laktaša, a za sve je odgovoran mladi preduzetnik Nikola Galić. Piva su nefiltrirana i nepasterizovana, izuzetno hranljiva i kvalitetna.

Profesor engleskog jezika i književnosti ostavio je svoj prijašnji posao početkom godine kako bi se u potpunosti posvetio proizvodnji piva. Tačno je da u ovom momentu ne može da živi od ovog posla ali ima strpljenja. Pivo je u prodaji oko godinu dana i svjestan je da na profit treba sačekati.

Proizvodnja kraft (zanatskog) piva visokog kvaliteta je ono što želi da  radi do kraja života i tu misiju za sada uspješno obavlja. San koji još nije ostvario je mala pivnica u prirodi.

Zašto baš pivo, otkud ta ideja?

Nikola Galić: Razmišljao sam koliko svaki dan u sebe unosimo loših stvari, nekvalitetne hrane pune aditiva i kancerogenih materija. Odlučio sam da malo pripazim na to šta jedem i pijem i u svemu tome sam otkrio da je moguće napraviti domaće, zdravo pivo i to u sopstvenoj kuhinji. To me naprosto fasciniralo i odlučio sam da pokušam. Mnogo vremena sam proveo učeći o procesima proizvodnje piva dok nisam ušao u srž svega. Nakon pola godine napravio sam svoje prvo pivo i ispalo je fantastično. U tom trenutku znao sam da je to jedino što želim da radim u životu. Mala zanatska pivara na svom imanju u prelijepoj prirodi i mali zasad hmelja je slika koja me vodi i inspiriše.

Kada si pokrenuo posao i da li si sam u njemu?

N.G.: Posao sam formalno pokrenuo procesom registracije krajem 2016. godine. S članovima porodice osnovao sam Poljoprivrednu zadrugu “Gorštak” sa p.o. Laktaši, s primarnom djelatnošću proizvodnje piva i brendom Zanatska pivara “Gorštak”. Veliku podršku mi pruža moja žena, diplomirana pravnica, koja mi pored pravne pomoći daje i savjete vezano za ukus i recepture piva jer ima oštrija čula mirisa i ukusa od mene. Recepture piva razvio sam tokom tri godine pravljenja piva u kućnim uslovima i odgovoran sam za kompletan proces proizvodnje, distribuciju i marketing. Ostali članovi zadruge takođe daju svoj doprinos naročito prilikom flaširanja, etiketiranja i distribucije. U pivari se trenutno proizvode četiri vrste ejl piva. Sva piva su nefiltrirana i nepasterizovana, dakle izuzetno hranljiva i zdrava jer koristimo samo prirodne sastojke – hmelj, slad, kvasac i vodu, bez ikakvih vještačkih dodataka i aditiva, bez skraćivanja procesa proizvodnje na uštrb kvaliteta.

Šta ti je bilo potrebno za početak… Mašine, oprema? Šta ti je bilo najteže, najkomplikovanije od početka do sada?

Na samom početku bilo je najteže odlučiti se za kapacitet te za vrstu opreme za proizvodnju pivske sladovine, fermentaciju. Oprema je uglavnom proizvedena u Banjaluci od strane domaćih firmi, prema mojim detaljnim instrukcijama jer oni uglavnom nisu imali iskustva sa pivarskom opremom. Dakle morao sam dobro da se upoznam sa mnogim tehničkim rješenjima i da odaberem ekonomski najisplativije i tehnološki najprilagođenije mom načinu proizvodnje. S druge strane, fermentore je radila firma koja se bavi proizvodnjom opreme za pivare, ali i tada morate znati tačno šta vam je potrebno i u potpunosti poznavati tehnologiju da biste dobili opremu koja vam odgovora. Ogromnu pomoć sam imao od kolega pivara širom regije od kojih sam dobio vrijedne savjete po pitanju opreme jer su oni već bili pokrenuli proizvodnju i prebrodili te neke prve muke. Proces registracije nije bio problematičan, prvenstveno iz razloga što je nekoliko meni bliskih ljudi pravne struke, te su mi pružili nesebičnu pomoć u ovom segmentu. Što se tiče troškova pokretanja ovog posla zaista su visoki i sve sam uglavnom platio sopstvenim sredstvima od prodaje svog stana, a jedan manji dio sam prikupio u crowdfunding kampanji koju sam vodio ljetos.

Koliko si zadovoljan prodajom?

N.G.: S obzirom da je pivo u prodaji tek tri mjeseca mogu reći da sam zadovoljan i prodajom i reakcijama ljudi. Za sada, sve što zaradim preusmjeravam na izmirenje obaveza prema dobavljačima, štampu promo materijala, nabavku brendiranih čaša i otplatu preostalih dugova za opremu. Još ne isplaćujem sebi nikakvu platu pa je sreća što je supruga zaposlena. Povećanjem prodaje raste i prihod, tako da je uz rad i upornost i vrijeme potrebno da bi ovaj, kao i svaki posao, postao profitabilan. Međutim, nisam ušao u sve ovo samo iz želje za profitom, nego zato da radim ono što volim i da taj rad omogući pristojan život za mene i moju porodicu.

Mnogo toga si morao naučiti i vjerovatno svakodnevno učiš kako bi ovo radio?

N.G.: Ono što sam uvidio baveći se ovim poslom jeste da u životu morate biti spremni da se prilagodite na neku novonastalu situaciju i da rješavate probleme u hodu. Budite spremni da uvijek naučite nešto novo jer nikad ne znate kada vam to može zatrebati. U životu ne morate uvijek raditi isključivo ono za šta ste se školovali. Važno je da budete srećni u tome, da to radite iskreno i pošteno i trud će se isplatiti.

Za kraj, želio bih da piva iz zanatske pivare Gorštak postanu prepoznatljiva kao kvalitetna piva u kojima će uživati svi jer je to proizvod nastao iz ogromne ljubavi i želje za stvaranjem jednog novog domaćeg proizvoda u vremenu kada nam je tržište preplavljeno raznom robom iz uvoza često sumnjivog kvaliteta. Takođe me pokreće i želja za ostankom ovdje i širenjem optimizma.

Volio bih da ljudi otkriju jedan drugačiji ukus zanatskih (kraft) piva, i moje i drugih pivara, da vide koliko se ona razlikuju od bezličnih industrijskih lager piva punih aditiva na koja smo uglavnom navikli.