Radničko odijelo i fizički rad sastavni su dio njegovog svakodnevnog posla. Uz to, on je direktor vlastite firme, brine o kompletnoj administraciji. Diplomirani ekonomista Branislav Popović preuzeo je posao od svog oca koji se bavio pčelarstvom i njegov hobi pretvorio u unosan biznis.

Pčelarstvom se više ne bave isključivo stari ljudi i penzioneri, mladi se sve češće upuštaju u ovaj posao. Jedan od njih je Branislav Popović iz Banjaluke. Pčelarstvo je zavolio gledajući oca koji je imao nekoliko košnica, da bi se vremenom potpuno posvetio tom poslu. Pčelarska zadruga Krajinamed posebno se ističe po izradi drvene opreme i košnica, koje već neko vrijeme izvoze u inostranstvo. „Zaokružili smo kompletan proces proizvodnje u ovoj oblasti, nudimo sve što je potrebno nekom ko želi da s bavi pčelarstvom“, kaže Branislav.

Prisjeća se kako je njegov otac sasvim slučajno počeo da pravi košnice za svoje potrebe. „Komšija ga je zamolio da i njemu napravi i tako je sve počelo“.

Branislav se po završetku studija na Ekonomskom fakultetu zaposlio i neko vrijeme radio u potpuno drugoj branši. Ali vidio je potencijal u ovom porodičnom biznisu. „Otac se dugo bavio pčelarstvom ali nije shvatao koliko se to može unaprijediti i koliko nam mogućnosti internet može otvoriti“, dodaje Popović.

„Medeni kutak“ nudi sve pčelinje proizvode i opremu za pčelarstvo

Kaže da je posao je isplativ, da u početku ima dosta ulaganja ali i da se može fino živjeti od pčelarstva. Kupci iz banjalučke regije već dobro znaju za njihovu prodavnicu „Medeni kutak“ gdje se mogu naći svi pčelinji proizvodi i oprema za pčelare.

Pčelarska populacija jeste starija ali to se polako mijenja. Ranije se uglavnom to znanje prenosilo s koljena na koljeno, objašnjava Branislav: „Danas internet mnogo olakšava, sve informacije se vrlo lako mogu naći bez puno lutanja. U zemljama Evropske unije, mladi se često odlučuju na ovaj posao da bi pobjegli od stresa“.

Trenutno je osam zaposlenih u pčelarskoj zadruzi Krajinamed. „Tu su trgovci, momci u proizvodnji i ja sam zadužen za administraciju. Naravno, to ne znači da ne radim druge poslove. Na terenu sam svaki dan, obilazim pčele, pomažem u proizvodnji. Radim sve“, dodaje Branislav.

O svom radnom danu, ovaj mladi preduzetnik govori s mnogo entuzijazma. U početku su ga često pitali zašto se muči i radi fizički težak posao i savjetovali ga treba tražiti nešto primjereno svojim kvalifikacijama. „Nisi se školovao da budeš stolar. To su mi znali reći jer sam pravio s ocem košnice. Ali jednostavno znam šta je ispravno. Danas se ponosim tim što sam direktor ove male porodične firme od koje svi živimo. Da se ponovo rodim opet bih krenuo istim putem“, zaključuje Branislav.

Često se kaže da su porodične firme temelj ekonomije, a naš sagovornik je temelje koje mu je otac postavio iskoristio na najbolji način. Smatra da mladi ljudi često imaju iskrivljenu sliku o privatnom poslu. „Nemam nov auto i ne idem svako malo na godišnji odmor“.

U sezoni se radi i po sedamnaest sati dnevno, ali poslije dođe mirniji period. Nedavno su otvorili i novi pogon za proizvodnju u Laktašima jer je potražnja za njihovim proizvodima sve veća.